Hamletovska dilema Borisa Tadića

Dejan Anastasijevic

Sledeci tekst odrazava samo stav autora, a ne agencije Tanjug i nedeljnika Vreme:

Hamletovska dilema Borisa Tadića

Posle gotovo osam godina na čelu Srbije, predsednik Boris Tadić našao se u situaciji koju je tokom celog mandata nastojao da izbegne: da napravi konačan izbor između Kosova i Evrope.

Tadić je u 2011. godinu ušao sa solidnim razlozima za optimizam, sa dva puta overenom podrškom glasača i solidnom većinom u parlamentu. Evropski put Srbije bio je trasiran, a svetska finansijska kriza još se nije razmahala. Situacija na Kosovu i Metohiji, loša ali stabilna, nije zahtevala vatrogasne mere.

Još letos, kada kada je hapšenjem Ratka Mladića i Gorana Hadžića konačno ispunjen haški uslov, izgledalo je da Tadiću ništa ne stoji na putu da do kraja mandata ispuni svoje predizborno obećanje da će Srbiju dovesti na prag Evropske unije.

Za svega nekoliko meseci, sve se izmenilo: kriza koja je ozbiljno uzdrmala temelje Evrope i te kako se oseća i u Srbiji, a incidenti i barikade na severu pokrajine poslužili su kao povod da se od Beograda kao uslov za status kandidata za EU zahteva odricanje od ono malo suvereniteta što mu je na Kosovu ostalo.

Time je geslo “I Evropa i Kosovo”, koje je Tadiću donelo dve izborne pobede, ozbiljno dovedeno u pitanje. Iako su ovako formulisanu politiku mnogi shvatili kao jeftinu predizbornu parolu, za Tadića je ona bila mnogo više od toga, jer proizilazi iz osnova njegovog pristupa politici.

Kao predsednik, Tadić se sve vreme iskreno trudio da prevaziđe duboke podele koje je Srbiji ostavio Slobodan Milošević: podelu na patriote i izdajnike, na urbane i ruralne Srbe, na građane prvog reda i drugorazredne manjine – etničke, verske ili seksualne.

U maju ove godine, Tadić je čak pokušao da pomiri navijače Crvene Zvezde i Partizana. “Ja sam Partizanovac koji je godinu dana trenirao fudbal u Crvenoj zvezdi”, rekao je prilikom posete Marakani i dodao da bi “odnosi Partizana i Zvezde trebalo da budu bolji.”

Bilo bi suviše lako ovu težnju za sveopštim objedinjavanjem otpisati kao nedopustivu političku naivnost. Nesporno je da je Tadić za poslednjih sedam i po godina postigao ozbiljne rezultate na normalizaciji i pomirenju, kako unutar Srbije, tako i u okruženju.

Na unutrašnjem planu, Tadić je savezom sa socijalistima pomogao transformaciju Miloševićeve stranke u nešto što stvarno liči na modernu evropsku levicu; upristojio je politički dijalog i potisnuo govor mržnje na marginu; javno je ustajao protiv raznih oblika diskriminacije.

Kada je reč o regionu, Srbija je danas unapredila, ili u najmanju ruku izgladila odnose sa gotovo svim susednim državama, i to je pre svega rezultat Tadićeve politike. To mu je, na kraju krajeva, priznao i Evropski savet, na istom samitu na kome je kandidatura Srbije uslovno odložena za dva meseca.

Sada se ta pomirljiva politika slama na bedemu koji je podigla Nemačka, ultimativnim zahtevom da se “paralelne strukture” na severu pokrajine demontiraju. U suprotnom, Srbija bi mogla da se trajno zaglibi na evropskom putu, sa teškim posledicama po ceo region.

Ima neke ironije u tome da se zarad statusa kandidata, koji neki potcenjivački zovu “papirnom krunom”, od Srbije traži da se odrekne suvereniteta koji na većem delu Kosova takođe postoji samo na papiru.

To ipak Tadićevu dilemu ne čini nišsta lakšom, jer od njegove odluke zavise sasvim realni ljudski životi, severno i južno od reke Ibar.

Šef socijalista i Tadićev koalicioni partner Ivica Dačić je nedavno kosovsku dilemu nazvao “hamletovskom”. Pri tom je verovatno mislio na ono čuveno “biti il ne biti” iz Hamletovog monologa.

Bolji poznavaoci Šekspirovog dela setiće se, međutim, da je glavni uzrok Hamletove propasti bilo njegovo oklevanje da u ključnom trenutku pređe sa reči na dela.

U tom smislu zaista ima neke sličnosti između predsednika Srbije i bledog danskog princa. S tim što za razliku od Šekspirovog komada, srpska politička drama još ima šanse da izbegne tragičan kraj.

About jasminatesanovic

Jasmina Tešanović (Serbian: Јасмина Тешановић) (born March 7, 1954) is a feminist, political activist (Women in Black, Code Pink), translator, publisher and filmmaker. She was one of the organizers of the first Feminist conference in Eastern Europe "Drug-ca Zena" in 1978, in Belgrade. With Slavica Stojanovic, she ran the first feminist publishing house in the Balkans "Feminist 94" for 10 years. She is the author of Diary of a Political Idiot, a war diary written during the 1999 Kosovo War and widely distributed on the Internet. Ever since then she has been publishing all her work, diaries, stories and films on blogs and other Internet media.
This entry was posted in Uncategorized. Bookmark the permalink.

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s