Mrzim praznike!

Moja cerka kaze, bas si hejterka, isto mi je govorila i majka. Ali ja tako od kad znam za sebe. Rodjandani, nove godine, bozici, slave, svadbe, ama sve bas sve gde se ljudi ritualno okupljajau sa zadatkom da se provedu mene baca u bedak. I trebalo mi je dosta vremena da to provalim i da se na vreme sklonim da drugima ne bih upropastila vece kad sam vec sama baksuz. Uglavnom legnem u krevet i spavam.

Medjutim, gle, u poslednje vreme provalim da ima nas jos takvih, da postoji citav trend filmova i prica o nama baksuzima hejterima koji ne vole masovke. Btw, ne volim ni masovke pogrebne gde svi zalimo a sve to nema nikakve veze s dusom i samim zaljenjem…samo ne trpim kolektivnu euforiju, eto, pogubim se i deluje mi sve lazno.

Medjutim to sa praznicama, sad kad je sve proslo kol’ko tol’ko u Sengeniji: ispucase se u Torinu, ama gore nego u BGd-u gde sam mislila da je najgore kad su petarde u ptanju. I najedosmo se i napismo se, eno cela piazza Vittorio, inace najveci otvoren trg u Evropi, puna stakla…sto kaze Simona moja drugarica, sto ne stavise neke kontejnere kao u Nemackoj…Ovde estetika pre svega!

I danas sunce sija, ulice smrde, stanonvnici mamurni setaju pse decu sta ko vec ima…jos dva dana pa na pos’o kao da nista nije bilo, stavise, bice rasprodaja, za sitne evrice cemo svi da se obucemo: Italija je jos uvek kao nekad Trst, narocito od kad su dosli Kinezi, nema sta nema za male pare…Mada mrzim i masovku soping al imam pik na planinarsku profi opremu jer se ove godine smzavam.

Zasto je to sve za mene kuluk: eto, novogodisnja noc. Sedela sam sa dve sasvim nepoznate zene u ranim cetrdesetim godinama. tek razvedenim, i naravno krene zvaka, zasto kako, samoca, greske, buducnost…sve nekako naporno…Tu se ja setih svojih mrtvih, tek da doprinesem atmosferi “magone”, sto ce reci nesto vise of tuge a manje od melanholije. Al ne da smo pricale, pricale pricale, covece, samo s nepoznatim ljudima moze covek toliko da se otvori.

I onda naravno, pocnu one gluposti: new year’s resolutions; ja kako sebi nesto zadam odmah uradim suprotno, tek da probam.

A tek horoskopi; ulazi Jupiter u znak Riba posle 11 godina, kaze astrolog Branko! Kako li smo samo izdrzale bez njega, pita se Simona.

Zivot ne tece linearno a jos manje individualno. Zavrsavam sada knjigu My Life Without Me, zavrsavam po ko zna koji put: i vidim lepo, sve sto mi se bitno desilo u zivotu, nije zavisilo od moje volje i zelje, ne kazem da nije valjalo, jednostavno sta mi vredi da planiram kad turbina ne cuje. Bar da verujem u boga. Sto nije strasno, ne kidam kose zbog toga ali jeste odgovorno, moramo da mislimo i radimo ispravno, nema ko da nas nadgleda.

Drugarica me jutros zove i kaze, setila se i ona bivseg muza sa kojim se srecno rastala al’ eto on se upravo javio pa i on tuzan i sam a opet da se vide sada bilo bi glupo jer znaju vrlo dobro da se ne slazu u normalnim okolnostima a ovo nisu normalne okolnosti, ti praznici kad se covek obre u takozvanom najuzem krugu pa kom obojci kom opanci. Protekla je bila teska godina u Italiji, ljudi oko mene su izgubili posao, zemljotresi, poplave…

A cestitke pljuste, netom pre svega: gledam sta na njima ima, kakva je to nova decenija koja nas ceka, takozvane teen years, Meni to dobro zvuci,, ja sam volela svoje licne teens: kao tinejdzerka sam imala jasne ideje o mom zivotu i rekla bih da se 80 posto mojih zelja ostvarilo. Znaci nema razloga za kuknjavu al’ opet ima za strah, sad govori iskustvo; plasi me bezobzirnost, nepravda i nasilje. I da se vratim na pocetak ; plasi me kolektivnost masovnost stihija vera zakona i pravila:plase me “vecine”, “pravednici”, “autenticnosti”, Vidim u njima izvor nasilja i tuposti. Ajmo sad nesto pozitivno, (My Man tvrdi da imam isuvise slovenskog lamenta u razmisljanjima): masta i kreativnost i ona elementarna sloboda da napravis neku takozvanu “glupost’, ala, da za sve pare kupis kamion eksera, da promenis pol, jezik, zivot, svet…tu energiju trazim svuda. …Disruption! Tako je govorila hejterka Jasmina…

PS Vreme mi je da napravim nov band il da snimim jedan od onih underunderground movies sto niko ne razume jer i nema sta da se razume! Sve je jasno!

About jasminatesanovic

Jasmina Tešanović (Serbian: Јасмина Тешановић) (born March 7, 1954) is a feminist, political activist (Women in Black, Code Pink), translator, publisher and filmmaker. She was one of the organizers of the first Feminist conference in Eastern Europe "Drug-ca Zena" in 1978, in Belgrade. With Slavica Stojanovic, she ran the first feminist publishing house in the Balkans "Feminist 94" for 10 years. She is the author of Diary of a Political Idiot, a war diary written during the 1999 Kosovo War and widely distributed on the Internet. Ever since then she has been publishing all her work, diaries, stories and films on blogs and other Internet media.
This entry was posted in Uncategorized. Bookmark the permalink.

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s