From Feminism to Pacifism, Vukovar 16 Years After

Juce sam govorila u Torinu na jednoj tribini na pravnom fakultetu…na kraju su me iz publike pitali ,izmedju ostalog, sta ja mislim o zenama koje hoce da idu u rat. Setila sam se tada Vukovara, ispricala im moju istinitu pricu.

Sedeli smo u kafani 1991 u jesen nas cetvoro, dva muskarca i dve zene. Uleteli su vojna policija i civilna , u paru, kako su tada inace skupljali muskarce po gradu: legitimisu ih civilni a odmah mobilisu vojni.

Prisli su nasem stolu i trazili, SAMO MUSKARCIMA licne karte. Tu ja lepo feministicki skocim: a sto samo njima, a ne i nama!

Mladi mrtvi ozbiljni vojnici me uopste ne tretiraju…muskarci za mojim stolom u neverici gledaju…

Ja ne odustajem. Tada jedan od dvojice prezrivo mi dobacuje: zato sto ste zene, ovo je pitanje zivota i smrti, branimo otadzbinu.

A zasto se zene ne pitaju molim vas kad je pitanje zivota i smrti. Mozda i ja hocu da branim otadzbinu, insistiram…i ti si gotovo dete, sta ces ti da radis u ratu, koliko imas godina…

Devetnaest , kaze…

Tako se ja secam Vukovara, niz na prepad moblisanih tek izaslih iz srednje skole momaka poslato je na front …Iz moje zgrade poginuo je decko sa mindjusicom, posle tri dana… srela sam njegovu majku u liftu, rekla mi je dok ja nisam mogla da nadjem reci saucesca, poginuo je za domovinu.

Iz zgrade mog oca poginuo je jos jedan momak, njegov otac se potom napio i vozeci u pijanom stanju ubio coveka, oprostili su mu kaznu…

Decko moje sestricine zajedno sa drugih tridesetak mobilisanih devetnaestogodisnjaka dezertirali su…otvoreno…pricaju, bombardovali ih je JNA greskom…

Jedan stariji vojni obveznik, dezertirao je pod izgovorom da je lud, pretvarao se da je lud…posle svega sto je tamo doziveo, nakon deset godina zivota bez dokumenata i daljeg fingiranja ludila da bi izbegao vojnu obavezu i ostale frontove, clanovi njegove porodice misle da i nije vise bas normalan…

GODIŠNJICA ZLOČINA U VUKOVARU

SAOPŠTENJE ZA JAVNOST

Sa tugom i osećanjem posramljenosti sećamo se tragedije Vukovara, koja je svoju kulminaciju doživela upravo pre 16 godina. Sećamo se prvoga u nizu velikih i neoprostivih zločina koji su počinjeni u naše ime. Ponavljamo kao i pre 16 godina: zločin je organizovan u Beogradu.

Zločinačka tzv. JNA je 3. novembra 1991. zajedno sa Arkanovim „Tigrovima“, Šešeljevim dobrovoljcima i drugim srpskim fašistima krenula u ofanzivu na Vukovar. Nažalost, tada su obični ljudi iz Beograda ispraćali cvećem one koji su od Vukovara napravili zgarište. Nažalost, deca onih koji su smišljali, podstrekavali i izvršili zločine danas po stadionima širom Srbije urlaju „Nož, žica, Srebrenica“.

Najodgovorniji iz JNA za stradanje Vukovara, bezbedni, uživaju generalske penzije a neki i politički azil. Pojedinci su u Hagu samo simbolički osuđeni, a jedan je čak i oslobođen od odgovornosti. Čelnici Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije koje je regrutovalo dobrovoljce za Vukovar takođe nisu kažnjeni. U javnom mnjenju dominira težnja da se vukovarski zločin prepusti istorijskom zaboravu.

I ovom pirlikom podsećamo javnost u Srbiji da ćutanje o zločinu priziva nove zločine i nove ratove.

Mi, Žene u crnom, koje smo od samog početka ratnog nasilja ukazivale na zločinački karakter Miloševićevog režima, vođstva Srpske pravoslavne crkve i velikosrpskih ideologa iz SANU, aktivno se suprotstavljamo toj dominantnoj tendenciji.

Ponavljamo da je za nas, kao i za sve demokratski opredeljene građanke i građane Srbije, neprihvatljivo svako relativizovanje zločina, a naročito njihovo opravdavanje i slavljenje.

Učinićemo sve što je u našoj moći da istina o zločinu počinjenom u Vukovaru i uopšte u ratovima 1991. – 1999. dopre do svesti u srpskoj javnosti i da se svi odgovorni za zločine protiv mira i čovečnosti privedu pravdi i kazne po zakonu.

Beograd, 16. 11. 2007. Žene u crnom – Beograd

About jasminatesanovic

Jasmina Tešanović (Serbian: Јасмина Тешановић) (born March 7, 1954) is a feminist, political activist (Women in Black, Code Pink), translator, publisher and filmmaker. She was one of the organizers of the first Feminist conference in Eastern Europe "Drug-ca Zena" in 1978, in Belgrade. With Slavica Stojanovic, she ran the first feminist publishing house in the Balkans "Feminist 94" for 10 years. She is the author of Diary of a Political Idiot, a war diary written during the 1999 Kosovo War and widely distributed on the Internet. Ever since then she has been publishing all her work, diaries, stories and films on blogs and other Internet media.
This entry was posted in Uncategorized and tagged , , , , . Bookmark the permalink.

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s