Stefan Sagmeister

http://www.boingboing.net/2007/07/05/jasmina_teanoviae_sa.html

Photo of Belgrade

Shining Belgrade - Photo by Bruce Sterling

U Beogradu…bio i otišao, ali ne posve…već danima po letnjem polupustom Beogradu ogromni tajanstveni bilbordi sa natpisima ala zen budizam minimalizam ili nešto sasvim novo, tipa Njujork ads ili beogradski street art muče naše građane navikle na otvorene seksističke reklame za cigare pića automobile…

TRYING

TO LOOK

GOOD

LIMITS

MY LIFE

svaka ova reč ima svoj bilbord na drugom delu grada…

Nema golih žena već plave površine /ograde/ neodređene nedođije…ja bih pre nestala u tom beskraju nego sela u fancy auto sa paklom dobrih cigara pored nekog superrobota muškog ili ženskog, i šta onda?

Photo of Stefan Sagmeister

Stefan Sagmeister - Photo by Bruce Sterling

Elem performans ovog umetnika dizajnera, poreklom iz Austrije koji živi u Njujorku zove se Things I have Learned in my Life so Far…

Novac me ne čini srećnim, Kad nisam iskren to mi se loše vrati, Kad god sam imao petlju isplatilo mi se, Napor da dobro izgledam me sputava, Misliti da će život biti bolji u budućnosti je glupo, Sve što uradim uvek mi se vraća…I još nekih tridesetak mudrolija ovog tipa koje je umetnik izložio na svom predavanju u Narodnoj biblioteci posle otvaranja izložbe dan ranije u galeriji Super Space (24 juni). Dok sam slušala Stefana Sagmeistera

imala sam deja vue, kao da je bacio neku mrežu preko našeg prljavog bučnog i agresivog Beograda koji sam toliko volela, sorry ne više…I to znam zašto, zato što Beograd nije Njujork, i nije LA i nije Barselona i nije Rim iako ima sve prednosti divljih velikih prljavih gradova… Iako je mediteranski , iako nije na moru, Beograd je odbio da postane to što mu po prirodi pripada, underground metropola. Stefan mu je dao mesec dana or so of glory.

-It’s a lovly city, kaze mi umetnik

-Does not lack for some gritty charm, kaže jedan drugi stranac koji je već oguglao na balkansko gostoprimstvo bez pokrića ali još uvek ceni rakiju i ćevape

-To je moj grad, kažem ja iznenada kao da štitim neku hendikepiranu pojavu

Dizajneri vole Beograd, vole ga i arhitekte, Rem Kulhauz je nedavno opet bio u Beogradu na festivalu dizajna. Prethodno mi je u Šarži gde je došao da se divi tom čudu od arhitekture i politike na fundamentalističkoj oazi, pričao o Beogradu …mislim da je to stara priča, Le Korbizijeova- najružniji grad na najlepšem položaju – koja se reciklira.

Dok ih slušam te svetske zvezde futurističkog globalnog dizajna pomislim da nemaju pojma, šta oni znaju o masovnim grobnicama o pljuvanju po ulicama o beogradskoj mafiji i sponzorušama…A onda shvatim da nisu oni snobovi već ja zadrta, odnosno možda su oni zadrti isto koliko sam i ja snob.

Kad je Sagmeister bacio svoju kosmopolitsku mrežu na balkansku prestonicu južne Evrope, kako je on naziva, i mene je u nju upecao. Slušala sam omađijana njegove jednostavne priče o mudrostima koje je stekao, uzor predavanja.

Na primer, hrabrost se uvek isplati je angedota u kojoj je on izleteo u posledjem času na stanici bečkog metroa koja nije bila njegova da bi pojurio staru bečku damu sa šeširom kojoj se divio sve vreme u vozu , da bi joj rekao, divno izgledate…ili Novac me ne čini srećnim je anegdota o saznaju da posle izvesne količine novca koja pokriva nužne troškove, duplo veća suma ne menja kvalitet života pojedinca…Ili još jedna awesome maksima, samo iskrene stvari nisu dosadne…ova poslednja me je posebno obradovala jer znate zašto, zato što ja ljudi, nemam pojma o dizajnu, nemam pojma o arhitekturi niti o radu ove svetske zvezde u njenom polju. Ali ta njegova jednostavna iskrenost prema ljudima i mestu te večeri teleportovala me je u my Dream city, koji ne postoji kao jedan grad niti ima sopstveno ime.Taj city je satkan od nevidljivih gradova Itala Kalvina, od svih remek dela i nedela svetske arhitekture, od ljudi insekata i obavezno pacova i pasa lutalica, od strahova i neverovatnih ludorija…od tih nekoliko arhetipskih mirisa, vode vatre zemlje i zagađenog vazduha …I od nas koji u njima živimo…eto gledam s trošne terase na Vračaru, prljavu visoku zgradu GAK porodilišta, tu sam se rodila, tu je moja majka radila tu se moja ćerka rodila…I zašto je onda meni ta zgrada nevidljiva sve dok Sagmeister ne uperi bilbord The Things I Take for Granted…

About jasminatesanovic

Jasmina Tešanović (Serbian: Јасмина Тешановић) (born March 7, 1954) is a feminist, political activist (Women in Black, Code Pink), translator, publisher and filmmaker. She was one of the organizers of the first Feminist conference in Eastern Europe "Drug-ca Zena" in 1978, in Belgrade. With Slavica Stojanovic, she ran the first feminist publishing house in the Balkans "Feminist 94" for 10 years. She is the author of Diary of a Political Idiot, a war diary written during the 1999 Kosovo War and widely distributed on the Internet. Ever since then she has been publishing all her work, diaries, stories and films on blogs and other Internet media.
This entry was posted in Uncategorized and tagged , , . Bookmark the permalink.

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s