Albanka u Beogradu

Bila sam Albanka pet minuta pre nekoliko godina. Ne znam da li ste svesni da ljudi na Kosovu nemaju mogucnosti da vade vize za putovanja u inostranstvo osim ovde u Beogradu. A da mnogi i ne mogu da dodju u Beograd jer nemaju dokumente da prodju zvanicno granicu iako je Kosovo i dalje Srbija. I onda sam ja isla u cesku ambasadu da podignem viziran pasos moje prijateljice Albanke s kojom je trebalo da putujem. Guzva, domundjavamo se medjusobno, prozivka ispred ambasade. Kad je sluzbenik izgovorio albansko ime a ja rekla tu sam, oko mene se stvorio prazan prostor i neka napeta tisina. Necu da prosudjujem koje vrste jer zaista nemam pojma ni sama, da mi je neko pricao ne bih verovala, u centru Beograda, 2004. Ali jedva sam cekala da zgrabim taj pasos i da nestanem. I sada 8 godina posle one ujdurme u Rambujeu, gde nam se cerio blazirani Milutinovic umesto da pregovara o Kosovu i izbegne bombardovanje, posle nedavnog usvajanje putem kradje nacionalistickog ustava Srba i ostalih, ova gubitnicka drzava ima obraza da okleva u vezi sa Ahtisarijevim predlogom i pregovorima o statusu Kosova. Ja hocu nezavisnost, ja dajem nezvisnost. Ne zelim vise nikad u zivotu da budem Albanka u Beogradu, ni pet minuta.

Saopštenje za javnost povodom posete M. Ahtisarija

U trenutku kada se intenziviraju napori međunarodne zajednice, koju predstavlja specijalni izaslanik generalnog sekretara UN Marti Ahtisari, da se reši budući status Kosova, smatramo nužnim da podsetimo na neke suštinske stvari:

1. Diskriminatorska politika režima S. Miloševića u odnosu na većinsko albansko stanovništvo na Kosovu, koja je svoju kulminaciju doživela masovnim zločinima u vreme intervencije NATO-a 1999. godine, dugoročno je isključila mogućnost da Kosovo ostane u sastavu Srbije,

2. Izostajanje volje dela postmiloševićevskih vlasti (u prvom redu Demokratske stranke Srbije) da izvrši raskid sa zločinačkom prošlošću i da u Srbiji izvrši proces denacifikacije dodatno je učvrstila odsutnost bilo kakve volje većinskog stanovništva na Kosovu da budućnost te pokrajine vidi u bilo kakvoj zajednici sa Srbijom,

3. Interes je građanki i građana Srbije da žive u miru, bez straha od novih ratova i obnavljanja međunarodne izolacije, sveopšte bede i nesigurnosti, bez svega onoga čega se dobro sećamo iz vremena zločinačkog Miloševićevog režima.

4. Ljudi i njihov život imaju apsolutnu prednost u odnosu na teritorije i državno-pravne statuse, a oni koji bi ljudske živote (najčešće živote tuđe dece) žrtvovali za teritorije bez stanovništva ne žele dobro ni svom narodu, bez obzira na sve patriotske fraze kojima se služe (iskustvo nas inače uči da je takvima glavni motiv šansa brzog bogaćenja na osnovu ratnog profiterstva),

5. Stoga je interes je građanki i građana Srbije, ali i celokupnog Balkana, da se sve promene u državno-pravnom statusu bilo koje zemlje ili dela zemlje u našem regionu izvrše bez nasilja i da se uspostave čvrste garancije za zaštitu individualnih i kolektivnih ljudskih prava svih žena i muškaraca u Srbiji i u susednim zemljama.

Na osnovu toga odlučno odbacujemo kako zveckanje oružjem, kojemu pribegavaju najekstremniji ostaci zločinačkog režima (u potpunoj saglasnosti s ekstremistima iz drugih etničkih zajednica), tako i providno manipulisanje „svetom srpskom zemljom“, kojemu pribegavaju aktuelni premijer i njegovi istomišljenici.

V. Koštunica nije 1999. osudio zločine počinjene u naše ime, a danas oponaša Miloševića odbijajući da primi izaslanika međunarodne zajednice. Svojom neodgovornošću on Srbiju vuče u još jednu međunarodnu izolaciju. Nadamo se da će ga demokratske snage, građanke i građani Srbije sprečiti u tome i da će faktori međunarodne politike prestati da tretiraju V.Koštunicu kao demokratskog političara, a na njemu je da izabere da li će li ga istorija zapamtiti kao neuspešnog političara ili kao zločinca koji je svojom neodgovornošću poveo Srbiju u još jednu međunarodnu izolaciju i zauvek je udaljio od normalnosti.

Beograd, 2. 2. 2007.

Žene u crnom – Beograd

About jasminatesanovic

Jasmina Tešanović (Serbian: Јасмина Тешановић) (born March 7, 1954) is a feminist, political activist (Women in Black, Code Pink), translator, publisher and filmmaker. She was one of the organizers of the first Feminist conference in Eastern Europe "Drug-ca Zena" in 1978, in Belgrade. With Slavica Stojanovic, she ran the first feminist publishing house in the Balkans "Feminist 94" for 10 years. She is the author of Diary of a Political Idiot, a war diary written during the 1999 Kosovo War and widely distributed on the Internet. Ever since then she has been publishing all her work, diaries, stories and films on blogs and other Internet media.
This entry was posted in Uncategorized. Bookmark the permalink.

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s