Twitterific, Here We Come

Blog-ovaca

Brzo je prosla ova godina ali je dugo trajala.

Mnogo puta sam htela da napisem sta sam sve sazanla blogujuci u serbiji ali nisam, sve misleci, to cu jednoga dana ozbiljno pametno sistematski, i sad kad je kucnuo cas…pojma nemam…cupkam oko blog-ovace… shvatila sam, i am burned out…Posle svega sto smo zajedno prosli, upoznali se, razbucali, razotkrili ili pretvarali…osecam se kao posle neke dobre zurke ali gde je bilo isuvise blogovace…mamurna…da ga ne tupim; volela sam ovaj blog zbog interaktivnosti i zato sto smo imali ne VIP blogere koji su bili aktivniji od VIP blogera, da ne ulazim u olaksavajuce i otezavajuce okolnosti jednih i drugih i da li je to uopste bitno s obzirom da su se sada formirale klape i klanovi rivalskog tipa i derbi susreti nisu neretki. Kao sto je mnogima poznato nisam brisala komenatre osim u nekoliko slucajeva kad je drugima zasmetalo jer, pre svega, ne volim to da radim, drugo jako su mi bas neki bezvezni ili blesavi komentari bili zanimljivi, trece oni agresivni ili nacoski predstavlajli su deo price o kojoj pricamo…cetvrto, blog je upravo to mesto na kome se takve stvari i desavaju, gde literatura nema veliko K…gde umetnost znanje i ponasanje imaju neke blogovske arsine…koje sami stvaramo korak po korak…A to je mene najvise zanimalo i palilo…Ono sto me danas interesuje je nesto sto je moja davna strast koju blog zapravo kao medij i forma najblize omogucavaju: a to je neka eksperimentalna multimedijalna ineraktivna forma komunikacije. jer sto rece jedan anonimo veneziano: covek nikad nije sam vec samo usamljen.Znate ono postoje dve vrste ljudi, epa jedna od tih podela je i na ljude koji vole ljude i ljude koji ne voli ljude, odnosno ja volim sve ljude a onda neke bas ne volim a moje najbolje drugarice recimo ne vole ljude a samo neke vole.Ja zato volim ovaj blog a moje drugarice misle da se tako gubi vreme i energija…a ja ne znam gde bi je pa pametnije usmerila …To jest znam kako bih to bolje i lepse radila, razvijajuci neku, eh sad koju rec da kazem, “umetnicku” ,istrazivacku, otkacenu, nevidljivu, eksperimentalnu, dimenziuju, jezik???? Ali to je to, znam da to nece imati citanost i komentare kao dnevna politika ili medijske zvezde , no nema veze, ionako ima drugih blogera koji ce se time bolje od mene baviti…imamo fan blogove, imamo politicke blogove, imamo fun blogove…evo ja volontiram za autsajderske, undergorund blogove… ovo valja raditi a ne teorisati: to je razlika izmedju recepta i jela. Mozda ja to vec donekle radim, mozda nemam pojma sta pricam, mozda ce vas to zesce smarati…i da zavrsim: ja mislim da blog nije nizi vid komunikacije, pismenosti, zanra…odnosno ako jeste subkultura , onda je upravo my cup of tea…uostalom blog is almost over, sada je na redu twitter…upravo mi je zacvrkutao…odoh

About jasminatesanovic

Jasmina Tešanović (Serbian: Јасмина Тешановић) (born March 7, 1954) is a feminist, political activist (Women in Black, Code Pink), translator, publisher and filmmaker. She was one of the organizers of the first Feminist conference in Eastern Europe "Drug-ca Zena" in 1978, in Belgrade. With Slavica Stojanovic, she ran the first feminist publishing house in the Balkans "Feminist 94" for 10 years. She is the author of Diary of a Political Idiot, a war diary written during the 1999 Kosovo War and widely distributed on the Internet. Ever since then she has been publishing all her work, diaries, stories and films on blogs and other Internet media.
This entry was posted in Uncategorized and tagged , . Bookmark the permalink.

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s